www.lbnforum.serbianforum.info
Registrujte se brzo i besplatno !!!

Sveti Nikola

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Sveti Nikola

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 6:14 am

Sveti Nikola (Patara između 255. i 270. - Myra, Turska, oko 346.), svetac katoličke i pravoslavne Crkve, biskup, zaštitnik djece i pomoraca.

Životopis
Rođen je u gradu Patari u Maloj Aziji, u pokrajini Liciji u 3. stoljeću. Imao je bogate roditelje koji dulje vrijeme nisu mogli imati djece, pa su od Boga izmolili malog Nikolu koji ime dobija po stricu biskupu u Miri, nažalost njegovi roditelji ubrzo umiru i Nikola ostaje sam.


»Smrt sv. Nikole«, Fra Angelico, tempera na drvetu, Rim oko 1437.Postaje svećenik želeći širiti ljubav i dobrotu. Uskoro mu umire stric, biskup Mire i svi misle da će ga Nikola naslijediti. No, on skroman i u strahu od te časti bježi u Palestinu gdje živi samačkim životom. Vraća se za nekoliko godina upravo kad umire biskup, nasljednik njegova strica. Ovaj puta nije mogao pobjeći te postaje biskup. Od tada noći provodi moleći, a dane pomažući nevoljnima i šireći vjeru.

Prema narodnom vjerovanju, činio je i čudesa. Poput Isusa smiruje uzburkano more i zato je zaštitnik mornara. Svojim blagoslovom ozdravlja dijete kojem je zapela riblja kost u grlu, te ga nazivamo i zaštitnikom djece.

U svom životu uvijek se borio protiv nepravde i za ljubav prema bližnjemu u kojem je prepoznavao Boga. Iscrpljen pokorom i poslovima umire 6. prosinca 327. godine te je pokopan u Miri, gdje se i danas nalazi sarkofag u koji je nekoć bilo položeno njegovo tijelo. Zbog turskih osvajanja tijelo mu je preneseno u talijanski grad Bari gdje se i danas nalaze njegove relikvije.

Legenda

»Sveti Nikola pruža vreću sa zlatnicima kroz prozor«, Gerard David, ulje na drvetu, Nizozemska 15.-16. st.; National Gallery of Scotland, EdinburghDanas je poznat kao lik koji djecu obraduje svojim darovima. Ta tradicija vuče korijene iz sljedeće legende.

U blizini roditeljske kuće sv. Nikole, živio je čovjek, nekad bogat, ali izgubio je carsku službu i sav imetak. Imao je tri kćeri, koje bi se mogle udati, ali im nije mogao dati miraza. I nesretni otac odlučio je trgovati ljepotom i mladošću svojih kćeri, da tako zaradi. One su se pomolile Bogu, da ih izbavi od toga zla i spasi njihovu čast i poštenje.

Sv. Nikola nekako je doznao za tu odluku nesavjesnog oca pa uzme vrećicu, napuni je zlatnicima, umota u platno i, prišuljavši se noću potajno do kuće, ubaci zamotuljak kroz prozor. Otac onih djevojaka začudio se, kad je ujutro našao onoliki novac. Vidjevši kako je svota dostatna da časno uda jednu kćer, opremio je i miraz joj dao. To se dogodi i po drugi put; nađe, jednog jutra i drugu vrećicu sa zlatnicima. Spremi on i srednju kćer. Dalje priča ima dva kraja:

A kad je i to bilo gotovo, sve mu je nešto govorilo, da će onaj dobrotvor i po treći put doći pa ga je u zasjedi čekao nekoliko noći. I doista, baš kad sv. Nikola ubaci svoj dar i za najmlađu kćer, skoči otac, stigne neznanca i prepozna u njemu Nikolu. Unatoč zaklinjanju neka šuti, sretni otac je razglasio po cijelom mjestu radosnu vijest.
Drugi kraj priče ide ovako: Nikola je vidio da ga otac djevojaka čeka, pa se domislio, popeo na krov i zlatnike ubacio kroz dimnjak. Kako su se na otvorenom ognjištu sušile čarape, zlatnici su pali u njih, i od tuda dolazi stavljanje poklona bilo u čarape ili čizmice, i Djed Mraz koji poklone spušta kroz dimnjak.
Štovanje svetog Nikole [uredi]
Zaštitnik je djece, pomoraca, djevojaka, siromaha, studenata, farmaceuta, pekara, ribara, zatvorenika, trgovaca, putnika, otoka Sicilije, pariškog sveučilišta i mnogih gradova širom svijeta.Spomendan mu je 6. prosinca. Toga dana, njemu u spomen, roditelji darivaju djecu.





Poslednji izmenio EMINEM dana Uto Apr 19, 2011 6:15 am, izmenjeno ukupno 1 puta

Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4112
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sveti Nikola

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 6:15 am

SVETI NIKOLA


Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likiji u Maloj Aziji na pribrežju Sredozemnog mora, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana.
Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kad je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga njegov stric, arhiepiskop, proizvede za sveštenika grada Mira.

Kada Nikoli pomreše roditelji, koji su bili vrlo bogati, on poče od svog nasledstva pomagati sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke. Po smrti njegovo strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti iskupe se da izaberu novog arhiepiskopa i dogovoriše se da izaberu onoga koji je najvredniji i najtačniji u dužnosti. Pošto su se uverili da je upravo Nikola takav, izaberu ga za arhiepiskopa mir-likijskog.

Kao arhiepiskop Nikola je poučavao narod u veri ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i na svakom mestu. Mladiće je savetovao, bolesne obilazio, sužnje otkupljivao i puštao na slobodu, žalosne je tešio a grešnima pokazivao put i način da se poprave.

Ali, kad nasta ljuto gonjenje hrišćana pod carem Dioklecijanom, i Nikola je dopao tamnice, i u njoj proveo mnogo godina, sve dok car Konstantin ne dade svim slobodu, te se Nikola opet vrati na svoju arhiepiskopsku stolicu.

Kada je posle toga car Konstantin sazvao prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, i Nikola je bio član tog sabora, koji je osudio Arija i njegovu nauku. Iz revnosti prema čistoj veri udario je Ariju šamar.

Pošto je carica Jelena u to doba pronašla krst Hristov u Jerusalimu, mnogi ljudi počeše da obilaze sveta mesta. I Nikola je obišao sva sveta mesta. Na ovom putu desili su se mnogi čudnovati slučajevi: priča se, kad se svetitelj navezao na more, on predskaže da će biti oluje. Mornari, poznavajući sve morske znake, ismevali su Nikolu što govori o stvarima koje ne razume, tvrdeći da bure neće biti. Ali se uskoro navukoše gusti crni oblaci, zaduvaše jaki vetrovi i užasna bura poče da besni. Svi se na lađi uplašiše, očekujući da svakog časa postanu žrtve zapenušenih talasa. Nikola pade Bogu na molitvu i oblaci se odjednom raziđoše, vetar presta i bura se utiša.

Kad se iz Palestine vraćao kući pogodi se Nikola sa nekim lađarem da ga dovede u Likiju. Ali kad isploviše, lađari ne htedoše voziti kuda je hteo Nikola, već krenuše na drugu stranu. Nikola ih podseti na pogodbu i da mu čine nepravdu, ali mu oni zapretiše da ćuti. Odjednom se podiže jak vetar i okrete lađu drugim pravcem, i bez obzira na sva nastojanja lađara, vetar dotera lađu u jedno likijsko pristanište, gde se Nikola iskrca.

Ima mnogo priča i o tome kako je Nikola bio pomoćnik ljudima u bedi i nevolji: jednom beše velika glad u Likiji, a u Italiji je bio jedan trgovac koji je imao mnogo žita. Jedne noći tom trgovcu se u snu javi sveti Nikola i dade mu tri zlatnika kapare, da punu lađu žita doveze u grad Mir. Trgovac tako i učini, krene u Mir, svoje žito dobro rasproda, ali i spasi građane od gladi i nevolje.

Drugi put, desila se neka pobuna u Frigiji, i car Konstantin posla trojicu svojih vojvoda sa vojskom da uguše pobunu. No, vojnici, iskrcavši se u Likiji, počnu pljačkati tamošnje stanovništvo pa na više mesta izbiše i tuče između vojnika i građana. Nikola pozva vojvode, lepo ih počasti i umoli da zabrane svojim vojnicima pljačkanje, te tako otkloni bedu od svog naroda.

Baš u to vreme, jedan upravnik, koji je bio vrlo gramziv, osudi jednog nevinog građanina na smrt, da bi prigrabio njegovo imanje. Baš kad su ga hteli pogubiti, Nikola povede one tri vojvode na gubilište; i taman kad je dželat potegao mač da odseče nesrećniku glavu, Nikola ga ščepa za ruku, otme mu mač i baci ga na stranu. Niko nije smeo pitati svetitelja zašto je to učinio, jer su ga svi znali kao velikog pravednika, koji se uvek zauzima za nevine ljude. Usto, Nikola i upravnika žestoko pred svima osudi za njegovo srebroljublje i nepravedan sud.

Završivši posao u Frigiji i umirivši bunu, vojvode se vrate u Carigrad gde ih car, za zasluge, postavi za članove svoga saveta. Ali carev nadzornik Avlavije, koji im je zavideo na položaju, napadne ih kao izdajnike i car ih baci u tamnicu i osudi na smrt. Vojvode se setiše kako je sveti Nikola spasao nevinog građanina u Likiji i počeše mu se moliti da i njih nevine odbrani. Uoči dana kad ih je trebalo pogubiti javi se u snu sveti Nikola i caru i Avlaviju i reče im da odmah puste nevine vojvode. Car odmah ujutru naredi da mu se dovedu vojvode iz tamnice pa im reče: "Ne dajem vam život ja, no Nikola veliki služitelj Božji. Idite i njemu zahvalite, a od mene mu recite da sam izvršio ono što mi je naredio". Car im preda i jedno jevanđelje sa pozlaćenim koricama, skupocenu kadionicu i dva svećnjaka da odnesu u Mir. Vojvode radosno odu u Mir svetom Nikoli i zahvale mu na izbavljenju.

Posle ovoga desio se i sledeći slučaj: jedna lađa brodila je iz Egipta, pa je uhvati velika bura na moru. Brodari i putnici pripadnu na molitvu, pozivajući svetog Nikolu u pomoć, jer već su bili čudni da je mnogima pomogao. U taj mah pojavi se sveti Nikola na lađi, pa dohvati krmu u ruke, počne upravljati brodom i izbavi je opasnosti, pa ga odmah nestade. Bura se utiša i putnici dođu u pristanište. Kad su ušli u grad, ugledaju svoga dobrotvora što ih je spasao od bure, počnu da mu ljube noge i zahvaljuju, a on im odgovori: "Podajte slavu Bogu što vas je izbavio, a ja sam čovek grešan kao što ste i vi". Svetitelj je, međutim, prozreo da su ti moreplovci bili gusari, te ih posavetuje da poprave svoje vladanje, da ih druga kakva Božja kazna ne stigne.

Tako je sveti Nikola do duboke starosti upravljao crkvom, učio, savetovao i činio dobra i čudna dela. Bogu predade svoj duh 345. godine posle Hrista, u petak, 6. decembra, pošto je 58. godina kao sveštenik služio Bogu i narodu. Njegovo telo je svečano sahranjeno u sabornoj crkvi mir-likijske mitropolije.

Više stotina godina njegovo telo je počivalo tamo gde je i sahranjeno; i mnogi ljudi su dolazili na njegov grob i molili mu se da ih od bolesti i bede izbavi. U starim se knjigama pominje da su još za njegova života i Skiti, tj. Stari Sloveni, sa reke Dona dolazili u Mir svome svetitelju, a i posle njegove smrti su na njegov grob dovodili svoje bolesnike. Otuda se može objasniti zašto je sveti Nikola kod srpskog naroda toliko uvažen, te najveći deo svečara njega slavi.

U jedanaestom veku Turci su osvojili skoro sve oblasti istočnog rimskog carstva u Aziji, pa su svuda nemilosrdno progonili hrišćane, rušili hramove i spaljivali mošti svetitelja. I grad Mir je bio izložen njihovim nasrtajima, te su se mnogi stanovnici iz njega iselili.

Tada su mnoge crkve u donjoj Italiji potpadale pod carigradsku patrijaršiju, pa i crkva grada Barija u Italiji, na Jadranskom moru. Jednom pobožnom svešteniku barskom javio se sveti Nikola u snu rečima: "Idi, javi narodu i osvećenom saboru, da moje telo iz Mira u Likiji prenesu u Bari, jer nije ugodno Gospodu da ostane u pustom i bezljudnom gradu". Bilo je to 1096. godine. Građani barski natovare tri lađe sa žitom, preruše kaluđere u lađare, pa ih pošalju u istočne krajeve da žito prodaju a mošti da donesu. Ovoj ekspediciji sretno ispade za rukom da pronađu telo svetog Nikole u mirskoj crkvi, natovare ga na lađu i donesu u Bari. Osmog maja pred veče prispeju putnici u Bari, i uz veliku svečanost i litiju svetiteljeve mošti su položene u crkvi svetog Jovana Preteče. U crkvu odmah navale mnogi slepi, gluvi, nemi, duševno bolesni tražeći isceljenje, a mnogi su ga i dobijali. Posle tri godine, podignu Barani velelepnu crkvu svetom Nikoli i tu prenesu njegove mošti. Ovom hramu docnije je i srpski kralj Stevan Dečanski slao bogate priloge i čitav hram u srebro okitio, jer je i njemu sveti Nikola vid povratio (kao što je rečeno u njegovom životopisu).

***

Spomen na dan smrti svetog Nikole slavi se 19. decembra (6. decembra) i taj dan narod zove Zimski sveti Nikola, a 22. maja (9. maja), kada se čini spomen radi prenosa njegovih mošti, zove se Letnji sveti Nikola.

Na ikoni predstavlja se sveti Nikola u svom arhijerejskom okrugu.

Kao što su mnogobošci verovali da ima boga koji upravlja gromom (Jupiter, Zevs, Perun), tako su verovali da nad vodom gospodare morski i rečni bogovi (Neptun, Posejdon). Gromovničku dužnost hrišćani, pa i Srbi, preneli su na svetog Iliju, a za zaštitnika na vodama uzeli su svetog Nikolu, jer je on mnoge brodare od bura spasavao. Zato se i danas veruje da sveti Nikola pomaže na moru, te ga zato svi lađari hrišćani slave kao svog patrona. Nekada se na svim hrišćanskim lađama nalazila ikona svetog Nikole, a on se naročito praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora. Kažu da su ga čak i turski lađari poštovali. Uoči svetog Nikole, oko 4 časa po podne, svaka lađa, ma gde da se našla, stane i baci sidro; a na dan svetog Nikole, svi lađari bi se lepo obukli, istakli zastave na brodu, pucali iz topova, pa pošto bi se pomolili svetom Nikoli, ceo dan bi proslavljali i častili se. Tek kad prođe dan slave, sutradan bi nastavljali plovidbu. I Srpsko parobrodsko društvo slavilo je svetog Nikolu.

Po narodnom verovanju sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet. Pre nego što je sveti Aranđeo počeo vaditi duše ljudima, to je radio sveti Nikola.

Knez Miloš Obrenović je svoga svetog Nikolu slavio sasvim po narodnom običaju, i kad je dizao u slavu, obično su mu pucali topovi, i zvonila crkvena zvona.
SVETI NIKOLA ČUDOTVORAC

Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po rođenju u Svetom Nikoli se, kako svedoci predanje, mogao raspoznati budući čudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći.

Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare Sveti Nikola se posvetio svešteničkom životu i ubrzo se pročuo svojim neumornim radom, milosrđem i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista. Posle smrti svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostavivši ništa za sebe. O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge priče a među njima i priča o tri kćeri.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom:

dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte… Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu.

Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra (to je u našem veku 19. decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo počivalo više od sest vekova a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don čime se objašnjava zašto je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba. Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju mošti svetog Nikole su prenete u Bari u Italiju.

Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4112
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sveti Nikola

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 6:15 am

Srpska slava Sv.Nikola (Nikoljdan)

Najčešća srpska slava posvećena zaštitniku vere, putnika i mornara .
19.decembra se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi proslavlja spomen na Svetog Nikolu Čudotvorca, arhiepiskopa mirlikijskog. Ovaj nepokretni praznik obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom, što znači da je u grupi zapovednih praznika koje slave svi vernici, a ne samo oni kojima je ovo porodična ili esnafska slava. U Bogoslužbenom ustavu Srpske crkve Nikoljdan je, kako se u srpskom narodu naziva današnji praznik, svrstan u drugu od šest grupa u koje su prema rangu i značaju podeljeni svi crkveni praznici u godini, pa je u tipiku označen crvenim krstićem sa horizontalno postavljenim polukrugom, što je znak Srednjeg praznika prve vrste. Nikoljdan pripada grupi nepokretnih praznika, što znači da se slavi uvek istog datuma, 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru.

Sveti Nikola je najveća srpska slava, jer ga kao krsnu slavu slavi najviše Srba. O kultu ovog svetitelja među vernicima Srpske pravoslavne crkve govori i podatak da mu je na području pod jurisdikcijom SPC u zemlji i dijaspori posvećeno više od 600 crkava i manastira, koji Nikoljdan slave kao hramovnu i manastirsku slavu. Uz izreku u našem narodu "da je o Nikoljdanu svaki Srbin na slavi: ili kao domaćin, ili kao gost", postoji još jedna koja kaže da ovaj svetac "uvek dolazi na belom konju". Ova izreka znači da je Nikoljdan gotovo nezamisliv bez snega (što je nekad obavezno i bilo), ali podseća i na verovanje naših predaka da je Nikolaj Čudotvorac noć uoči ovog praznika – koji mu je hrišćanska crkva posvetila zbog zasluga u širenju vere i očuvanju njene čistote – jašući na belom konju pod okriljem mraka delio poklone deci koja su prethodne godine bila dobra. Zato su mnogi mališani uoči Nikoljdana ostavljali očišćenu obuću u prozore, očekujući da će u njoj sutradan naći poklone. Ovaj običaj se u našoj zemlji posle Drugog svetskog rata gotovo potpuno izgubio, a u Rusiji i znatno pre – odmah posle Oktobarske revolucije, jer su mališani u pravoslavnim zemljama naučeni da se raduju Deda Mrazu, iako je Sveti Nikolaj stariji od njega čitavih 13 vekova.


Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4112
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sveti Nikola

Počalji od Sponsored content Danas u 2:41 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu