www.lbnforum.serbianforum.info
Registrujte se brzo i besplatno !!!

27. januar - Sveti Sava

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

27. januar - Sveti Sava

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 5:12 am

Sveti Sava nije bio samo svetitelj, već i prosvetitelj, književnik, državnik, diplomata, tvorac zakonodavstva... Srbi Svetom Savi duguju duhovnu, prosvetnu i kulturnu samostalnost.

Pravoslavni praznik i zvanična školska slava Sveti Sava obleležava se nizom manifestacija. U hramu Svetog Save na Vračaru, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vikarni episkop patrijarha Atanasije služiće liturgiju povodom Dana svetog Save.

Savindan biće obeležen i na Pravoslovnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, na Pravnom fakultetu i u gimnaziji Sveti Sava u Beogradu.

Ministar prosvete Žarko Obradović dodeliće u Vladi Srbije Svetosavske nagrade pojedincima, školama, fakultetima i institucijama za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja u Srbiji u 2008. godini. Tradicionalna Svetosavska akademija čiji je domaćin ministar prosvete biće održana u Sava centru.

Istorijska uloga Svetog Save
U Savino vreme odnosi između crkve i države različito su shvatani na Zapadu i Istoku. Rimokatolička crkva je razvila teoriju o dominantnoj ulozi pape nad svetovnim vladarima, što se naziva papocezarizam, dok je istočna pravoslavna crkva u saradnji s vizantijskim carevima zvanično prihvatila teoriju o simfoniji ili saglasju vlasti, koju je sveti Sava preneo u Srbiju.

U političkom smislu, u periodu života svetog Save, u svetu su se vodili krstaški ratovi, koji su podrazumevali osvajanje teritorija, ne samo zbog ekonomskih, vojnih, političkih interesa, već i zbog nametanja hrišćanske vere kojom se širila moć i uticaj katoličkih zemalja.
Rimokatolička crkva je uporno nastojala da svoju jurisdikciju proširi što je moguće više prema istoku. Sveti Sava je živeći mohaškim životom na Svetoj Gori sagledao sve negativne sile koje bi mogle da naude Srbiji.

Svaka pravoslavna nacija imala je duhovnu glavu, izuzev Srba. Zato je Sava otišao u Nikeju kod cara Vizantije Teodora Laskana i patrijarha.
Caru je objasnio da će srpski narod ispaštati kao isturena brana pravoslavlja prema Zapadu, sve dok bude bio bez svoje narodne hijerarhije. Tražio je da se hitno ojača srpska crkva, tako što će dobiti sopstvenog arhiepiskopa.

Molio je da u budućnosti srpskog arhiepiskopa biraju srpski episkopi, što do tada nije bio slučaj. Svoju diplomatsku sposobnost izrazio je navodeći kao argument veliku razdaljinu između Srbije i Azije, opasnosti koje vrebaju na putu i zabrinutost za jedinstvo i snagu cele pravoslavne crkve.
S uspesima se vratio u Srbiju i od brata Stefana, naslednika njihovog oca Velikog župana Nemanje, zatražio da sazove Sabor velikodostojnika, da bi se osnovale nove eparhije i imenovali episkopi. Prethodno, još na Svetoj Gori, Sava je 1199. godine uzeo sveštenički čin i postao jeromonah.
U Solunu je proglašen za arhimandrita i tako stekao uslov da postane stvarni poglavar srpske crkve. Ne zna se tačno kada se to desilo, ali profesor Miodrag M. Petrović tvrdi da je Sava sa 30 godina života ispunio kanonski uslov da bude arhimandrit, što se vezuje za 1204. godinu.

Na Spasovdan 5. juna 1220. godine u manastiru Žiča, Sava je ustoličen za prvog srpskog arhiepiskopa, a njegov brat Stefan krunisan je za prvog srpskog kralja. Tako je Savinim doprinosom županija u kojoj je rođen postala kraljevina, a pravoslavlje je konačno postalo državna vera nemanjićke Srbije.
Izgrađivanje države nije odmah značilo i poboljšanje položaja za sve. Stanovništvo u Srbiji uglavnom je bilo izloženo siromaštvu. Polazeći od ideje svetog Save da su srpske države tamo gde su srpski manastiri i crkve, užurbano se radilo na podizanju hramova i manastira.
Tako su se otvorile nove mogućnosti razvoja rudarstva, građevinarstva, arhitekture, koja je kao originalna i specifična predstavljala bogatstvo srpskog naroda. Razvijali su se ikonopisi, mozaici, freske, stolarski i tesarski zanati, otvarali kamenolomi...
U podignutim manastirima otvarale su se škole u kojima su srpski dečaci učili da pišu. Osim opismenjavanja, manastiri su bili centri učenja i širenja pravoslavne veroispovesti.

Sveti Sava je praktikovao da podiže drvene krstove u nenaseljenim mestima, predviđajući time da će ova mesta u budućnosti biti naseljena.
Zbog doslednosti u sprovođenju ovakve politike, dugoročnog istorijskog strateškog značaja, Sveti Sava nije baš nailazio na razumevanje i odobravanje suseda. Dolazilo je do sukoba i na verbalno-diplomatskom, ali i na vojnom nivou.
Sveti Sava je pokrenuo i jednu lepu porodičnu tradiciju - podizanje manastira i zadužbina za života srpskih vladara. Nemanja je podigao manastir Studenicu i zajedno sa Savom osnovao Hilandar. Kralj Stefan je podigao manastir Žiču, a zadužbina njegovog sina kralja Vladislava je manastir Mileševa.

Prva bolnica
U srednjem veku glavni centri medicine bili su manastiri. Kaluđeri su sakupljali lekovito bilje, ali su amajlije, bajanje, vračanje, molitve, poklonjenje svetim moštima i drugi ostaci paganskog sujeverja igrali veliku ulogu u lečenju bolesnika.
Nemanja i Sava su oko 1199. godine u Hilandaru osnovali prvu srpsku bolnicu. U toj odvojenoj ćeliji, o bolesnim monasima se brinuo jedan bolničar koji ih je lečio po najsavremenijim medicinskim knjigama koje je Sava prvi prevodio na srpski jezik.
Tako su prevedena dela Hipokrata, Dioskorida, Galena, Avicene, što je označilo početak naučne medicine i farmacije. U Studenici je Sava 1208. ili 1209. godine osnovao prvu bolnicu na teritoriji srpske države.

Praznik od 1841. godine
Telo Svetog Save upokojilo se u Bugarskoj 14. januara 1236. godine. Uz velike počasti je sahranjeno u hramu Četrdeset mučenika u Velikom Trnovu.
Godinu kasnije, kralj Vladislav preneo je Savine mošti u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa. Pošto su usledile česte pobune Srba protiv Turaka, Sinan Paša je naredio da se telo Svetog Save prenese u Beograd i tamo spali.
Bilo je to u vreme kadu su se mnogi muhamedanci u manastiru Mileševa klanjali srpskoj svetinji i prelazili u pravoslavnu veru. Sinan Paša je verovao i da su srpski manastiri izvori pobune protiv Turaka.

Na Vračaru 27. aprila 1595. godine, telo Svetog Save spaljeno je na lomači. Kult Svetog Save ne samo da nije nestao njegovim spaljivanjem, već se u narodu još više proširio. Po oslobođenju Srbije od turske vladavine, knez Miloš Obrenović je 1823. godine odredio dan Svetog Save za narodni praznik.
Po zakonu iz 1841. Dan Svetog Save (27/14. januar) određen je za praznik svih srpskih škola i prosvetnih ustanova. StudioB

Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4115
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Re: 27. januar - Sveti Sava

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 5:13 am

Himna svetom Savi

Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i škole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava;
Sa svih strana svi Srbi
s mora i Dunava
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu,
Pred prestolom Tvorca!

Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Bosna i Hercegovina
Svetog Save dedovina
S tobom slave slavu
Svetitelja Savu.

Zdravo Sreme, Banate
I Srbijo Stara
Ravanice, čuvaj nam
Telo Knez Lazara;
Crna Goro, sestro mila,
Zdravo i ti s nama bila
Da slavimo slavu
Svetog oca Savu.

Mileševo slavi se
Telom Svetog Save
Koga slave svi Srbi
S obe strane Save;
Sinan-paša vatru pali
Telo Svetog Save spali,
Al‘ ne spali slave,
Niti spomen Save.

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi,
Da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi.
Počuj glas svog roda,
Srpskoga naroda!

Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4115
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu