www.lbnforum.serbianforum.info
Registrujte se brzo i besplatno !!!

Atlantida

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Atlantida

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 6:20 am

Legenda u koju svi veruju

Platonova prica o Atlantidi i opis njene tragicne propasti, tokom mnogih vekova je smatrana legendom. Pa i danas, u naucnom svetu ne postoji jedinstveno misljenje da li je ova hipoteticna civilizacija uistinu postojala. Mozda jeste, a mozda i nije...



Postoji mnostvo pretpostavki i znanstvenih hipoteza o tome da li je Atlantida uopste postojala, gde se nalazi i zasto je (i kako) iscezla s lica nase planete. Najvazniji izvor o njenom sjaju nalazimo u Platonovim "Dijalozima" (Timej) u kojima navodi pricu koju je za vreme svog boravka u Egiptu, oko 583. godine pr. n. e., cuo grcki filozof Solon.

Gde se nalazila?

Nekada, u davna vremena, iza moreuza 'Herkulusovi stubovi' (Gibraltar), zabilezio je Platon, prostiralo se veliko ostrvo koje se zvalo ~ Atlantida. Ostrvo je imalo povrsinu oko 154.000 kvadratnih milja, a na njemu je zivelo oko 2o miliona ljudi. Zemlja je obilovala toplim izvorima, a u sumama su ziveli slonovi i druge africke zivotinje.
Plodne ravnice bile su ispresecane mnogim kanalima, koji su sluzili kao vodeni putevi za prevoz razne robe i poljoprivrednih proizvoda. O bogatstvu ove hipoteticne civilizacije govori podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidovima, a dvorci, vile i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom.



LEGENDARNA ZEMLJA:

Mnogi istrazivaci smestili su Atlantidu u Atlantski okean, u blizini Azurskih ostrva.

Od 12 ooo. pa sve do 9ooo. godine, Atlantida je gospodarila tim delom sveta, upravljajuci gigantskom mediteranskom carevinom, koja je dopirala sve do Egipta i Italije. Atlanti su se borili za stvaranje takve drzavne zajednice u kojoj bi ideali bratstva i prijateljstva predstavljali najvece blago.
No, 'jednoga uzasnog dana i jedne uzasne noci', navodi Platon, 'Atlatidu je progutalo - more!...'
Od tada do danas o njoj je napisano preko 2o.ooo knjiga u kojima se iznose bezbrojne pretpostavke. Jednu od poslednjih napisao je austrijski inzenjer Oto Henrih Muk, covek veoma sirokih pogleda.
Muk naglasava da je Platon govorio istinu i dodaje da se Atlantida mogla nalaziti u blizini Azorskih ostrva, koji leze na udaljenosti od 1.2oo kilometara od Europe.

Sta je zapamtio Kromanjonac?

Ako je to tako, ova je blistava imperija zasigurno imala svoje kolonije na Starom kontinentu. Ali, gde?! Primitivna keramika i primitivno orudje Neandertalca govore o tome da je Europa u ta davna vremena jos uvek prezivljavala - kameno doba!
Muk je obratio paznju da je Kromanjonac, koji je bio visi rastom i koji je bio na daleko visem kulturnom nivou od Neandertalca, zivio otprilike u isto vreme s Atlantima. Izvanredne slike divnih ljudi sa bronzano obojenom kozom u pecinama Spanije i juzne Francuske danas se pripisuju umetnickim vizijama coveka iz Kromanjona. Njegovi ukrasi, orudje za rad i drugi predmeti, bili su izradjeni vestije i sa znatno vise umetnickog ukusa od neandertalskih. Drugim recima, to su ostaci jedne visoko razvijene kulture, koja u mnogo cemu predstavlja kontrast u odnosu na primitivni nacin zivota neandertalskog coveka!


SJAJNA CIVILIZACIJA:
Ako je postojala, Atlantida je dosegla visoki stupanj civilizacije, a njen glavni grad blistao je u zlatu i srebru.

Istrazujuci grobove Kromanjonaca, Muk je iznio pretpostavku da su oni bili zitelji Atlantide. On je obratio paznju i na sledecu cinjenicu: ogromne oblasti Europe za vreme egzistiranja hipoteticne civilizacije bile su jos prekrivene snegom i ledom, jer su gleceri poceli da se tope i nestaju tek u 11. milenijumu pre nove ere. Zasto? Zasto topla Golfska struja, koja danas zagrejava obale Evrope, nije tada funkcionisala? Da je u tome nije mozda sprecavala neka golema prirodna pregrada ~ Atlantida ~ pita se Muk i dodaje da je Golfska struja zapljuskivala obale legendarnog kontinenta, da je upravo ona stvorila onu blagu klimu o kojoj je s odusevljenjem govorio Platon?!... Postoje li dokazi za takvu tvrdnju?
Da, postoje!

Kakvu tajnu skrivaju jegulje?

Muk ih je pronasao u neobicnom i za sada neobjasnjivom ponasanju evropskih jegulja. Napustajuci svoj zavicaj ~ Sargasko more, koje se nalazi jugozapadno od Azurskih ostrva, jegulje se upucuju Golfskom strujom i, reklo bi se potpuno besmisleno, putuju u Evropu i zavrsavaju u rekama koje se ulevaju u Mediteran. Nakon nekoliko godina jegulje se vracaju u Sargasko more, gde polazu ikru i zavrsavaju svoj zivotni ciklus.

Sta ih nagoni na tako opasna putovanja? Znanost na to jos nije dala definitivan odgovor. Mozda se, kaze Muk, na to pitanje moze dati sledeci odgovor: kada su se instinkti jegulja tek formisali, slatke recne vode na Atlantidi, u kojima su one mogle da nadju utociste od morskih grabljivica, nalazile su se sasvim blizu Sargaskog mora. Slepi instinkt ih i danas, hiljadama godina nakon nestanka Atlantide, i dalje tera na duga i neizvesna putovanja tokovima Golfske srtuje!
Muk je sledio trag koji je Atlantida kao svojevrsni most mogla da odigra izmedju Evrope i Amerike. On je obratio paznju na slicnost egipatskih, srednjoamerickih i juznoamerickih piramida u dolini reke Moce. Zatim na slicne elemente u kulturama Baska i Maja. Muk pise o jednom baskiskom misionaru koji je bio zapanjen kada je otkrio da ga ljudi u dzunglama Guatamale odlicno razumeju i da koriste slicna orudja pri obradi zemlje kao i njegov narod.

Sta je nacinilo depresije u Atlantiku?

Platon je tvrdio da je Atlantidu progutalo more. Muk je u svojim istrazivanjima poceo da traga za 'izgubljenim kontinentom' i po dnu Atlantskog okeana. Zahvaljujuci okeanografiji, nauka danas raspolaze detaljnom kartom morskog dna. Dno Atlantika podeljeno je na dva dela velikim podvodnim grebenom cija visina pod morem dostize 3ooo metara, a proteze se od Islanda do Antarktika.
U podrucju Azurskih ostrva taj se greben siri u plato sirine 4oo i duzine 1ooo kilometara. Severno od njega podizu se podvodne vulkanske planine. Pojedini njihovi vrhovi uzdizu se nad povrsinom okeana. To su danas Azurska ostrva, ciji oblik i razmere uveliko podsecaju na - Platonovu Atlantidu!


STRAVICNA KATAKLIZMA:
Hipoteticki kontinent Atlantida zavrsio je u katastrofi kozmickih razmera. Prema nekim pretpostavkama, Atlantida je nestala nakon sto je nasu planetu pogodio ogromni asteroid.

Pri razvijanju svoje hipoteze, Muk je bacao poglede i na priobalne regione severnoamerickog kontineta. U regionu grada Carstona, u Juznoj Karolini (SAD), aerofoto-snimanjem 1930. godine nacinjena je karta celokupne oblasti, koja neodoljivo podseca na bojno polje prekriveno sa oko 3.ooo okruglih i ovalnih kratera, ciji su 'grudobrani' okrenuti prema jugoistoku.
To je po misljenju Muka veoma ozbiljan dokaz u korist hipoteze da su kratere stvorile krhotine nekog nebeskog tela koje je doletelo iz severozapadnog pravca. Razume se, udubljenja u Juznoj Karolini su znatno manja od dviju ogromnih depresija koje se nalaze na dnu Karipskoga mora; one dostizu dubinu od 9.ooo metara i imaju povrsinu od 5oo.ooo kvadratnih kilometara.
Kakve su ogromne sile stvorile ta gigantska udubljenja na morskom dnu i sta je izazvalo pojavu vrtaca na obali Juzne Karoline?

Katastrofa je dosla s neba!

Platon pominje odstupanje u kretanju zvezda i ogromnim pozarima na Zemlji, koji su pratili katastrofu Atlantide. Muk smatra da je u skretanju zvezda rec o ~ asteroidu. Matematicki proracuni rezultiraju njegovima zakljuckom da je asteroid 'dospeo' iz pravca asteroidnog pojasa Adonis i pri orbitiranju oko Sunca po opasnoj ekscentricnoj orbiti skrenuo s nje i obrusio se na Zemlju!
Slicno gigantskoj raketi, asteroid se iz zapadnog pravca spustao na Zemlju. Sudeci prema velicini podmorskih depresija, Muk pretpostavlja da je precnik kozmickog giganta dostizao oko - 11 kilometara!
Na visini od oko 3oo kilometara asteroid je zbog zapaljenog vodonika poceo da sija jarko crvenom bojom. Za njim se vukao rep zapaljenih gasova, dugacak oko 6o kilometara. Pri prodoru kroz atmosferu, on se raspao na manje delove.
Dva dzinovska dela asteroida, svaki tezak od mnogo milijardi tona srucila su se u okean, stvorivsi portorikansko udubljenje, a manje krhotine izrovacile su tlo u Juznoj Karolini. Ti udari apokalipticke snage izazvali su eksploziju koja je zahvatila ogromnu teritoriju. Jos dva gigantska komada asteroida pogodila su Zemljinu koru na veoma osjetljivom mjestu - u regionu Atlantskog grebena - i aktivirale sve vulkane u njegovom lancu.
Stravicna kataklizma zahvatila je Atlantidu i pretvorila je u pustos.

Zasto su nestali mamuti?

'Za jedan uzasan dan i jednu uzasnu noc', kako je pisao Platon, 'Atlantida je iscezla'. Jos dugo su nakon toga zemljotresi potresali kontinente, pa je severoistocni deo Juzne Amerike potonuo u Atlantik, a njen severozapadni deo izronio iz voda Pacifika, prenoseci gradove s nivoa mora do vrhova danasnjih Anda. Istodobno, gigantski crni oblaci, ispunjeni otrovnim gasovima, gusili su ljude i zivotinje sirom nase planete.
Kao dokaz za tu hipotezu Muk navodi iznenadni nestanak mamuta. Prezivevsi desetine hiljada godina u Sibiru, koji do tada nije bio pod ledom, oni su iznenada uginuli. Svi do jednoga!
Autor hipoteze tvrdi da je oblak otrovnih plinova te kolose ubijao na licu mesta. Po njegovom misljenju, nije izneta jos ni jedna cinjenica koja bi objasnila iznenadno smrzavanje dlakave sabrace slonova, niti se zna sto je to sto je uticalo da se Sibir pretvori u gigantski frizider. Da li je pogodak asteroida doveo do oscilacije Zemlje za vreme njenog rotiranja, sto je izazvalo predislokaciju polova i naglu izmjenu klime? - postavlja Muk pitanje i dodaje da su se u ogromnom crnom oblaku mogle nalaziti i one kolosalne kolicine vode koje su izazvale svetski potop o cemu govore legende mnogih naroda.
Interesantno je da Platon ukazuje na 'more blata' koje je za duze vreme onemogucilo plovidbu brodova izvan Gibraltara. Godine 1822. arheolog Leonard Vulej zapoceo je radove na iskopavanju grada Ura, prestolnice drevnih Sumerana. Ispod grobnica prvih careva, ekspedicija je otkrila sloj mulja i prljavstine, debljine gotovo tri metra. U istom sloju nisu bili otkriveni nikakvi arheoloski ostaci. Bas nikakvi. Sve sto je do tog vremena postojalo, kao da je netragom iscezlo!

Radjanje nove civilizacije

Prema Mukovim proracunima, covecanstvu je bilo potrebno tri hiljade godina da bi se oporavilo od katastrofe izazvane padom asteroida. Skoro sve to vrijeme ogromni crni oblak vulkanske prasine visio je nad severnom Evropom.
Za one koji su preziveli kataklizmu, zivot pod tim oblakom predstavljao je kratku i tesku borbu za opstanak. Ljudi su lutali pod crnim nebom, na kome se Sunce samo ponekad pojavljivalo kao daleka fatamorgana; a u vreme kada je covecanstvo stvorilo nove uvete za razvoj svoje civilizacije - to je bilo u cetvrtom mileniju pre nove ere - od Atlantide je ostala samo legenda.
Sva dostignuca nekadasnje znanosti, umetnosti i kulture uopste, bila su zbrisana. Covecanstvu je bilo potrebno jos 6.ooo godina da bi steklo nova znanja; njih je koristio i Muk da bi postavio svoju teoriju o uzrocima propasti blistave Atlantide.

Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4115
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Re: Atlantida

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 6:20 am

GOVOR NEBA - Mit o Atlantidi


Priča, otprilike, ide ovako. Nekad davno, pre nekih 9.000. godina, kod „raspodele dobara”, Atina i Hefest dobijajuAtinu, a Posejdon (odnosno njegov egipatski ekvivalent) veliko ostrvo Atlantidu. Gde je Atina znamo, a što se tiče Atlantide, nije jasno da li je bila locirana u Atlantskom okeanu, ili u Mediteranskom moru. Indikativno je da Atina milenijum kasnije dobija grad Sais, takođe. Prema tradiciji Hronos je po zbacivanju sa „božanskog prestola” bio bačen na ostrvo Kanopus, gde i danas spava (tj. gde vreme ne teče). Pol ekliptike i jeste „bezvremenski”, on nije podložan pomeranju, suprotno od ekvatorijalnog pola (koji trasira „doba” - Zlatno, Srebrno, Bakarno i Gvozdeno), tako da je bog vremena bio smešten „na pravo mesto”. Na Atlantidi Posejdon (on u grčkoj mitologiji igra ulogu Demijurga, koji pored ostalih zaduženja proizvodi zemljotrese i plimske talase - cunamije) gradi ostrvo u ostrvu, gde vodi ljubav sa smrtnim ženama. Posejdonovi naslednici, međutim, postaju sve korumpiraniji, zaboravljajuć i božije zakone (uporediti sa biblijskom mitologijom iz Knjige o sudijama, na pr.), tako da bog odlučuje da ih kazni.U međuvremenu Atinjani, vođeni istim plemenitim namerama (uz nešto imperijalnih osećanja prema „Divljem Zapadu”), pobeđujuAtlantidske snage koje su krenule na Istok u osvajačke svrhe, i zauzimaju Ostrvo da bi kaznili grešne Atlantiđane. (Ostrvo u ostrvu, koje je Posejdon ogradio koncentričnim krugovima vode i zemlje, neodoljivo posteća na ranije pomenuto ostrvo File na Nilu). Platon dalje elaborira topografiju i istoriju Atlantide, koja se može prevesti u tadašnje prilike u Heladi, ali se mi ovde ne možemo na tome zadržavati. Pomenimo samo da je centralno ostrvo koncipirano u obliku školjke, koja je amblem Posejdonov. Nije slučajno ni to što je trubu-školjku izumeo Jarac, asociran zimskoj kratkodnevici, i koji je duvanjem u trubu označio kraj Deukalionovog potopa (kataklizme). Najzad, razljućeni Zevs šalje (ili odobrava) potop, koji odnosi kako grešne Atlantiđane, tako i same Atinjane na njoj. Tako je nestala Atlantida.

Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4115
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Re: Atlantida

Počalji od Stif taj Uto Apr 19, 2011 6:21 am

Poslednji časovi Atlantide


Osmog jula 8498. godine pre Hrista, na Zemlju se velikom brzinom obrušio i uz temperaturu od 20.000 0 C, eksplodirao jedan asteroid. Katastrofa je trajala samo dva minuta, a za ta dva minuta poginuli su milioni ljudi, uništen je biljni i životinjski svet u mnogim regionima naše planete, a njen lik i klima promenjeni su za sva vremena. Bio je to dan u kome je potonula legendarna Atlantida, a sa njom je nestala i prva civilizacija koju je čovek izgradio. "Uzrok te apokaliptične katastrofe je asteroid iz grupe Adonis, koji je sa svoje trajektorije oko Sunca dospeo u gravitaciono polje Zemlje" - smatra nemački fizičar Oto Muk (Otto Muck), iz čije knjige "Sve o Atlantidi" prenosimo najzanimljivije delove.

Kataklizma je počela na severozapadnom horizontu: iz dubine kosmosa iznenada se pojavilo nepoznato nebesko telo, koje je najpre ličilo na sićušnu zvezdu, posle 30 sekundi na kometu, a posle jednog minuta na blještavi bolid čiji je sjaj bio jači od stotinu Sunaca. Gotovo položenom trajektorijom telo se obrušilo na Zemlju.

Pir razularene stihije
Iz pravca severozapada asteroid je nečujno doleteo do obala severnoameričkog kontinenta, u oblasti 330 severne geografske širine, gde se danas nalazi lučki grad Čarlston u državi Južna Karolina.

Kada je nebesko telo ogromnom brzinom prodrlo u gušće slojeve atmosfere, temperatura stvorena trenjem naglo se popela na 20.000 0 C i svi oni koji su videli taj stravični bljesak ostali su zauvek slepi. Užasna toplota je spalila i u pepeo pretvorila sve što joj se našlo na putu.

Pod dejstvom toplote nebesko telo je, na oko 200 km iznad površine Zemlje eksplodiralo i raspalo se na stotine usijanih delova koji su se obrušili na površinu Zemlje kao kakva kiša, šireći smrt i propast.

Dve najveće gromade su pale u reon Atlantika, severoistočno od Portorika. Razornom silom jednakoj snazi 30.000 hidrogenskih bombi, one su probile dno okeana. Bilioni tona usijane magme je poletelo iz dubine Zemlje i pomešalo se sa morskom vodom, pretvarajući je u neizmerne količine vodene pare koja se dizala i do 30 km u visinu.

Prasak eksplozije čuo se širom sveta. Blještavi sjaj je pretvorio noć u dan 2.000 km unaokolo. Džinovski talasi, visoki i do 1.000 m valjali su se sa pučine ka kopnu i uništavali sve pred sobom...

U tom piru razularene stihije potpuno je uništeno legendarno ostrvo Atlantida.

Platon o Atlantidi
Najveća opsesija Ota Muka je otkrivanje tajne o Atlantidi, kojom se čovečanstvo već bavi oko 2.400 godina, od onih dana kada je slavni grčki filozof Platon (427-347, pre nove ere), stavio na dnevni red istorije to pitanje. Neposredno pre svoje smrti je napisao dva dela "Timaios" i "Kricias", u kome su po prvi put pomenuti legendarno ostrvo i njegov tragičan kraj.

Prema Platonu, Atlantida se nalazila u blizini "Herkulesovih stubova" - kako se ranije nazivao Gibraltarski moreuz. Bila je veća od Male Azije i Južne Afrike zajedno, odlikovala se plodnošću i davala po dve žetve godišnje. Platon je pominjao kokosove palme, slonove, krokodile, pozlaćene hramove i palate, glavni grad u prečniku od 23 km i ljudsku zajednicu zasnovanu na zakonodavnim normama i visokoj kulturi. Vojska Atlantide je raspolagala sa 480.000 pešaka, 120.000 konjanika, 160.000 bornih kola, 240.000 mornara.

Platon je prvi pisao o Atlantidi. Sva kasnija dela drugih autora su se zasnivala na njegovim informacijama. Međutim, Platon je podatke o Atlantidi čuo od svog rođaka Kricijusa, koji ih je saznao od svog dede, a ovaj opet od Solona, najvećeg zakonodavca Grčke. Ali i Solon je do tih podataka došao na osnovu izveštaja starih egipatskih pisaca, koje je otkrio prilikom svojih putovanja.

Na osnovu dvadesetak stranica Platonovog napisa o Atlantidi, do sada je objavljeno 25.000 radova o najvećoj katastrofi koja je zadesila našu planetu. Naučnici i pisci, moreplovci i istrazivači, opsenari i šarlatani pisali su o Atlantidi.

Tragom potonulih gradova
Da li, osim Platonove Atlantide, postoje bilo kakvi naučni dokazi o propasti nekog velikog dela kopna ili velikog ostrva u istoriji čovečanstva?

"Godine 1969. američki pomorski istrazivači su otkrili u kristalno čistoj vodi, u blizini Bahamskog ostrva Andros, ostatke ogromnih zidova i stubova, i to upravo na lokaciji koju je američki vidovnjak Edgar Kejsi ( Casey ) još 1929. godine predskazao kao mesto na kome će se ponovo pojaviti Atlantida" - piše Oto Muk.

Tragovi potopljenih gradova postoje u svim krajevima sveta i to ima svoje objašnjenje: od poslednjeg ledenog doba ( oko 7.000 godina pre n. ere ) istopljeni ledeni prekrivač, koji je pokrivao i velike oblasti Evrope, podigao je novo mora za čitavih 200 metara. Tako je more u nižim primorskim područjima potopilo čitave civilizacije i njihovo stanovništvo. Engleska tada još nije bila ostrvo, na mestu Baltičkog mora nalazilo se kopno, dok je Temza bila pritoka Rajne, a Apeninsko poluostrvo je bilo zemljouzom povezano sa Severnom Afrikom.

Sve te potopljene oblasti imaju nesto zajedničko: nalaze se u obalskim područjima kontinenata. Međutim, Atlantida se, prema Platonu, nalazila daleko u okeanu. "Odatle se - pisao je on - moglo otploviti do drugih ostrva, a sa ovih i do nasuprot ležećeg kopna".

Ta druga ostrva su najverovatnije Karipska ili Bahamska ostrva, a "nasuprot lezeće kopno" je severnoamerički kontinent.

Prema tome, Atlantida se nalazila između Evrope i Amerike, gde se danas nalaze Azurna ostrva. Ona, po svemu sudeći, predstavljaju najviše vrhove ogromnog podvodnog planinskog lanca koji se od severa proteže prema jugu kroz Atlantski okean. Taj planinski greben se u oblasti Azura proširuje u plato čija širina dostiže 500, a dužina 1.000 km. Plato se danas nalazi na dubini od 3.000 m ispod morske površine, dok su obe strane Atlatnika duboke po 7.000 m. Oto Muk tvrdi da je taj plato nekada predstavljao Atlantidu. Kosmička karastrofa bila je uzrok njene propasti. Za tu tvrdnju on navodi više dokaza.

Dokazi Ota Muka
Kada su 1921. godine izvršena prva vazdušna foto-snimanja Južne Karoline, otkriveno je više od 3.000 kratera zagonetnog porekla. Stotinak kratera je imalo prečnike od preko 1,5 km , dok se čitava oblast, sa centrom oko grada Čarlstona, rasprostirala na oko 156.000 km2 . Zaključak se sam po sebi nametao: reč je o tragovim krhotina nekog većeg nebeskog tela koje je eksplodiralo nad Zemljom. Dve ogromne jame na morskom dnu u oblasti Portorika ukazuju na pad dva džinovska dela asteroida. Prema Mukovim proračunima oba dela imala su prečnike od po desetak kilometara. Te gromade su napravile ogromnu pukotinu koja se ubrzo proširila do Atlantide. Rastopljena magma iz utrobe Zemlje bila je strahovitim erupcijama izbačena u atmosferu, a na njenom mestu je nastala pukotina u koju je sve do dubine oko 3.000 m potonuo i deo zemljine kore. To je bio kraj Atlantide, čiju je propast pratilo niz katastrofa.

Pepeo lave i isparena morska voda stvoroli su crni oblačni pokrivač od 30 km debljine, koji se pod dejstvom pasatskih vetrova premeštao prema istoku, ka Evropi, Africi, Aziji. U tim oblacima stvarali su se tornada i uragani. Pepeo i morska so su predstavljali kristalizacione tačke za apokaliptične kiše i provale oblaka koje su se obrušavale na Zemlju. Prema Bibliji kiše su trajale 40 dana i 40 noći, dok je voda prekrivala nizije čitavih 150 dana. Po proračunima Ota Muka te brojke su potpuno verodostojne.

Mamutska groblja u Sibiru
Istovremeno sa ovim nepogodama, nad planetom se širio ogroman oblak otrovnih gasova koji su prodirali iz dubine Zemlje. Muk smatra da je upravo tom pojavom rešio i jednu od najstarijih zagonetki : problem mamutskih grobova u Sibiru. Tamo, u večito zamrznutom tlu, otkriveni su ostaci desetina hiljada mamuta i to u takvom stanju kao da su uginuli juče, a ne pre deset hiljada godina.

Njihove leševe naučnici su detaljno ispitivali. Dijagnoza je bila: nagla smrt, bez spoljnih povreda izazvana gušenjem. U želucima mamuta otkriveni su i njihovi poslednji obroci - lišće četinara. Međutim, takvo drveće ne raste tamo gde su pronađeni mamuti. Ono raste pod mnogo blažom klimom, u oblastima koje se nalaze i do 3.500 km južnije. Da su mamuti tamo uginuli, njihovi leševi bi ubrzo istrulili i ostali bi samo skeleti. Sve to nameće pretpostavku da je gotovo trenutnu promenu klime prouzrokovalo kosmičko dešavanje.

Muk objašnjava da je sudar Zemlje i asteroida pomerio osu Zemlje za čitavih 3.500 km. To je izazvalo trenutnu promenu klime. Mamuti, ugušeni u otrovnom dimu, su i trenutno konzervisani u džinovskom prirodnom zamrzivaču. Inače, pre katastrofe u tim predelima su rasli četinari i svo ostalo drveće.

Golfska struja kao dokaz
Činjenica je da Zapadna Evropa ima svoju blagu klimu zahvaljujući moćnoj okeanskoj reci tople vode. Britanska ostrva imaju srednju godišnju temperaturu od 100 C, dok Labrador, koji se nalazi na istoj geografskoj širini, samo na drugoj strani sveta, a ne zapljuskuje ga topla morska struja, ima srednju godišnju temperaturu od 00 C.

Muk postavlja pitanje: kako se uprkos postojanju Golfske struje moglo dogoditi da su se u ledenom dobu, koje se završilo oko 7.000 godina pre n. ere, Skandinavija i velike oblasti Nemačke i Britanskih ostrva nalazile pod večitim snegom i ledom? Njegov odgovor daje prihvatljivo objašnjenje: Golfska struja u to vreme nije uopšte ni dopirala do Evrope. Polazeći iz Meksičkog zaliva ona je na pola puta do Evrope nailazila na nepremostivu prepreku: 1000 km dugačko i 500 km široko ostrvo Atlantidu. Topla struja je zapljuskivala njegove zapadne i jugozapadne delove i odatle se u neprekidnoj cirkulaciji vraćala u Karipsko more, odakle je opet zaokretala ka Atlantidi.

Tek posle propasti Atlantide put prema Evropi je bio otvoren. Pod povoljnim dejstvom tople morske struje, ledeni pokrivač na Britanskom ostrvu počeo je da popušta i da se topi. Taj proces traje već hiljadama godina i nije završen do danas.

Promenjena maršruta jegulja
Neobično putovanje jegulja se uklapa u teoriju Ota Muka. Jegulje polažu ikru u Sargaskom moru, u zapadnom delu Atlatnika. Ono zauzima dosta veliku površinu Atlantika i prekriveno je gustim masama algi. To neobično more zapljuskuju tople golfske struje. Izleglu mlađ jegulja strujanje tople vode nosi na istok i severoistok. Tako jegulje dospevaju do Evrope gde se njihova ogromna jata dele - mužjaci ostaju u moru, dok se ženke uzvodno kreću u reke koje se ulivaju u Atlantik. U tim rekama ostaju pet godina dok ne dostignu polnu zrelost. Tada se vraćaju u more i ponovo sa mužjacima odlaze u Sargasko more i tamo polazu ikru.

Na prvi pogled to putovanje jegulja radi očuvanja vrste i parenja je potpuno besmisleno i preterano opasno.

Muk objašnjava da jegulje ranije nisu dolazile u daleku Evropu. Golfska struja ih je donosila samo do mnogo blize Atlantide. Kada je ostrvo nestalo u katastrofi, golfska struja je ponela sa sobom i jegulje na ovo produženo putovanje. Njihov instikt se nije promenio ni posle toliko milenijuma: i danas ga se pridržavaju.

Stvaranje rase bledolikih
Gigantske količine lave i pepela koje su se podigle u atmosferu, prekrivale su nebo nad Evropom, prema Mukovim proračunima, oko 2.000 godina. Biljke, kojima su nedostajale potrebne količine svetlosti su izgubile pigmente. To se dešava i sa ljudima koji se duže ne izlažu Sunčevoj svetlosti. Muk pretpostavlja da su upravo pod tim uslovima nastali bledoliki ljudi, iz dotada bakarno-crvenih rasa ljudi. To dokazuju i crteži otkriveni u pećinama južne Francuske.

Datum katastrofe Muk je izračunao tako što je pošao od Platonovog podatka, po kojem je Atlantida potonula pre 8.500 godina. Uporedio je taj kalednar sa kalendarom Maja indijanaca, koji započinje apsolutnim nultim danom, a može se tačno fiksirati: 6. jun 8498. godine pre nove ere.

Da li je to bio dan propasti Atlantide? Sličnost u tim datumima ne može biti slučajna.

Sa tim datumom se može povezati i interesantna astronomska konstelacija, povezana sa tzv. konjukcijom Zemlje i Venere sa Mesecom: ta tri nebeska tela su se nalazila tog dana u istoj liniji. Ali istog dana se u blizini Zemlje nalazila i grupa asteroida Adonis.

Da li je konstelacija Zemlje, Venere i Meseca bila dovoljna da jedan izdvojeni asteroid iz grupe skrene sa svog puta i privuče ga u polje Zemljine teže?

Muk smatra da to nije nemoguće.

Postoje mnogi dokazi za slične manje kosmičke udese koji su pogađali nasu planetu.

Tako je 30. juna 1908. godine jedan meteorit pao na teritoriju Sibira i izazvao pojavu plamenog stuba visokog 20 km, koji se mogao videti i sa daljine od 500 km. Pod dejstvom vazdušnog udara, ljudi i konji su padali i po 650 km udaljeni od mesta gde se desio udar. Pri tome ne treba zaboraviti da je taj meteorit bio pravi patuljak u odnosu na asteroid koji je pogodio Atlantidu.

Atlantida - most među starim kulturama
Poslednja otkrića dopustaju istrazivačima praistorijske prošlosti Zemlje da idu još dalje u prošlost. Spomenici prastarih kultura, iskopine, motivi, legende i razni predmeti, kao i istraživanja na kopnu i pod morem, ukazuju da su te kulture nastale pre neke ogromne katastrofe, praćene sveopštim potopom pre oko 12.000 godina. Ali, ima i veoma mnogo indicija da su među njima, mada su bile razdvojene hiljadama kilometara, postojale uzajamne veze.

Zbog svega toga Platonova priča o Atlantidi pojavljuje se danas u novom svetlu. Istraživači su skloni da veruju kako je nekada napredno ostrvo u Atlantskom okeanu, pre svoje propasti, predstavljalo ne samo most među praistorijskim kulturama Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka sa jedne, i drevne Amerike sa druge strane, nego i njihov izvor i rasadnik. Za to još ne postoje neposredni i neoborivi naučni dokazi, ali indicija ima sve više.

Veštački diskovi na dnu Atlantika
Ruski časopis "Sputnjik" objavio je članak o verovatnom postojanju i propasti Atlantide, u kojem iznosi i neke manje poznate podatke.

"Sredinom pedesetih godina - piše "Sputnjik" - američki brod za okeanografska istraživanja podigao je sa dna Atlantika, južno od Azurnih ostrva, oko 1.000 kg neobičnih predmeta. Bili su to krecnjački diskovi, slični tanjirima, prečnika 15 i debljine 4 cm. Spoljna strana je bila relativno glatka, a unutrašnja izdubljena i hrapava, što govori o vestačkom poreklu tanjira. Istraživanja su pokazala da su stari oko 12.000 godina i, što je još važnije, da su izrađeni na površini Zemlje, pod atmosferskim uslovima. Ko ih je izradio? Zašto? Kako su se u tako relativno velikom broju našli na jednom mestu?

"Sputnjik" ističe da se i druge grane nauke interesuju za rešenje problema Atlantide, jer su za njeno postojanje vezana mnogobrojna pitanja. Uporedna etimologija postavlja pitanja: kako su koreni mnogih drevnih grčkih reči dospele u jezik Maja Indijanaca? Ili: otkud u Peruu u pećinama slike i skulpture lavova i drugih životinja koje nisu nikada živele na tom području?

Na ta i slična pitanja nauka ne može da odgovori. Zbog toga se istraživači uvek vraćaju Platonu, upoređuju njegove dijaloge sa objektivnim nivoom znanja iz tog doba i iznose zaključke po kojima je on podatke o Atlantidi mogao da dobije od ljudi koji su na osnovu pouzdanih izvora znali da je ona postojala.

I detalji koje je pominjao Platon, slažu se sa otkrivenim činjenicama. Podaci Platona o tome da su se zidovi i kule pravili od belog, crnog i crvenog kamena, potvrđuju se činjenicom da su i savremena zdanja na azurnim ostrvima napravljena od istog materijala; a ta ostrva su u stvari najviši vrhovi ostrvskih planina.

Ruski hidrogeolozi su istraživanjem tla sa dna severnih polarnih mora došli do još jednog zaključka koji, mada posredno, potvrđuje Platonovu priču o Atlantidi: oni su ustanovili da su prvi talasi golfske struje prodrli u ta područja pre otprilike 12.000 godina.

Do sličnih rezultata su došli i američki naučnici. Oni su istražili vulkanski pepeo u talozima na dnu Atlantika i otkrili da se tamo pojavio pre 12.000 godina.

Novi početak čovečanstva
Postoji veći broj ljudi koji smatraju da je Atlantida Platonova izmišljotina. Slavni filozof je opisivao zlatne krovove i srebrne statue božanstva Atlantide, a oni ističu: prema najnovijim istraživanjima, primitivni stanovnici Evrope sve do 4.000 godine pre n. ere nisu koristili metale.

Kada se povede reč o 70.000 borbenih kola Atlantide, oponenti na to kažu da su se konji tek oko 1000. godine pre n. ere počeli koristiti u ratne svrhe. Oni tvrde da su se 8498. godine pre n. ere Evropom kretali neandertalci koji su koristili samo kosti i kamenje kao alat.

Međutim, Platon ne opisuje samo kulturu Evrope, nego i kulturu Atlantide. A budući da je ona propala u roku od 24 sata, zajedno sa svojim stanovnicima, životinjama, kulturnim blagom i kada je užasna kosmička katastrofa izmenila lik Zemlje, onda se zaista uzaludno traga za tom izgubljenom civilizacijom.

Verovatno se ništa više ne može dokazati sem činjenice da je čovečanstvo još jednom moralo da krene sve ispočetka...

Stif
Admin

Broj poruka : 817
Lokacija : Prokuplje
Datum upisa : 18.04.2011
Points : 4115
Reputation : 1
Godina : 20

http://lbnforum.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Re: Atlantida

Počalji od Sponsored content Danas u 1:06 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu