Kud plovi ovaj brod

Vremena u kojima zivimo,plovimo bash nam i ne dozvoljavaju da previse mislimo o svojim zivotima.
Sve se vrti oko nekih trenutaka i samih delica koji su prisutni u datim momentima,pa smo ustvari
prepusteni strujama koje su mnogo jace od nas samih.
Suvise je kratak covekov vek trajnja da nekako mozemo da odrzavamo kormilo i brod istim dobrim tokom,
da mozemo spokojno da se ukrcamo i plovimo uz najlepse talase i struje koje nas vode i nose.
Naravno da razmisljam o svemu,mnogo puta ,ali nekako brzo sve to predjem i prelistam, jer taj idealan brod ,to idelano putovanje ,ta jos ne pronadjena struja je mnogo daleko od nas...



Kada ovako spolja posmatram svoj zivot, on ne izgleda bogzna kako srecan. Ali, i pored svih zabluda, jos manje smem da ga smatram nesrecnim. Uostalom, sasvim je ludo tako ispitivati sta je sreca a sta nesreca, jer mi se cini da bih najnesrecnije dane svog zivota teze dao negoli sve vedre...