O Budizmu

Otvorio bih ovu temu kao sto sam i obecao na drugoj, citatima iz dela "Sedam knjga mudrosti": prema prevodu Lame Kasi Dawe Samdupra (srpski prevod - Srbislava Elezović). Beograd: Grafos, 1990 u uredništvu Vite Markovića. O ovome sam cini mi se pod nikom “Strangelove”, govorio na forumu Diferencije iz Nisa.

Ipak, pre nego sto predjem na citiranja napomenuo bih da sam se za ovo delo odluchio kako bih usmerio paznju manje na teorijske aspekte razlicitih pravaca u budizmu, a vishe na budizam u praksi to jest na razlicite skole u njemu koje u budizmu nemaju to ime vec se sagledavaju na nivou razlicitih ucenja i pristupa "jogi". Medjutim, u kontekstu zapadnoevropske terminologije iz proslog i preproslog veka ti pristupi bi se mogli nazvati svojevrsnim "skolama u samom budizmu". Dodushe, u prvom delu knjige o kojoj pricam, zadan je kraci teorijski uvod u "raznovrsnost budizma", pa u tom kontekstu najpre cu izneti citate iz toga dela, jer ipak je neophodno bar, u nekim osnovnm crtama poznavati "teoriju budizma" ukoliko se zeli upoznati s njegovom "praksom".
Nakon toga, zamislio sam da bi mogao citirati razlicita poimanja samih budista o razlicitim jogama i njihovim podvrstama (Hatha joga, Laya joga, Dhyana joga itd). Pri tom mislim da bi se o tom "praksisu" u Budizmu mogo povesti neki vid filozofskog dijaloga jer su do sada zapadni teoreticari, socijolozi, filozofi i psiholozi govorili mnogo vishe o samoj teoriji budizma nego li o tome, a ipak ni tu teoriju do kraja nisu sagledali postho i dalje ima dosta neprevedenih budistickih spisa ili spisa koji su zapostavljeni prilikom tih istrazivanja zapadnih autora.
Nego, dobro hajde da pogledamo i ono sto sam izdvojio kao bitno u toj kracoj teoriji, pa cu kasnije preci na "praksu"


CITAT
Kao filozofija, a isto tako i kao umece zivljenja, budizam je razumljiviji od svakog drugog naucnog ili filozofskog sistema koji je danas razvijen na Zapadu, jer on podrazumeva zivot u svim njegovim manifestacijama kroz beskrajna stanja postojanja, pocevshi od najnizih podljudskih stvorenja do bica koja su mnogo vishe napredovala od coveka



CITAT
Po Budi verovanje da je dusha (sanskrit: atman) kao duhovna esencija vecno individualizovana, nepromenjljiva i nerastvorljiva i kao takva besmrtna, cak kada bi se logicno pretpostavilo njeno postojanje, je misao koja je mentalna veza za coveka i drzi ga u stanju ropstva beskrajnom krugu ponovnih umiranja i radjanja...
Ovaj problem o dushi ili o nepostojanju dushe (sanskrit: atman ili anatman) koji je bez sumnje jedan od najtezih i najkonfuznijif problema budisticke psihologije, moze, mozda da se razjasni pomocu sledece slike:
Covek u sedamdeset godina nije vishe onakav kakav je bio sa deset, kao sto ni dete od deset godina nije onakvo kakvo ce biti kao covek sa sedamdeset. Medjutim izmedju deteta i starca postoji kontinuitet svesti. Isto tako starac nije vishe nalik detetu u svom skorasnjem ponovnom radjanju, a medjutim izmedju njih postoji neka vrsta uzrocne veze, mada ne postoji "identitet licnosti". Medjutim, postoji ova razlika: izmedju starca i deteta postoji kontinuitet secanja, izmedju novorodjenog deteta i starca pak dolazi, izuzev u izuzetnim uslovima, kada se joga upraznjava pre smrti, do manje vishe potpunog prekida kontinuiteta secanja u sangsaricnoj ili u svetovnoj svesti, ali ne i u podsvesti koja je po nama mikrokosmicki vid makrokosmicke ili nadsvetske svesti



Na ovaj deo citata u kojem se pominju dete i starac urednik je dodao u fus-noti radi poredjenja ovoga o cemu govore budisti sa necim drugim sto cu sada citirati:


CITAT
Isto kao sto Mesec reflektuje samo mali deo Sunceve svetlosti, normalna svest reflektuje beskrajni deo podsvesti (drugim recima nesvesno) sto predstavlja podsvesnu osnovu iluzornog ljudskog postojanja. Kao i Meseceva svetlost, i nepoznata svest je za coveka jednostavna, aktuelna i stvarna sebi samoj, s obzirom da se ne poznaje njen skriveni izvor.



CITAT
Mada osoprava svaku mogucnost bilo kakve vrste licne dushe i besmrtnosti... , Buda u svom ucenju o Nirvani govori o lepsoj sudbini koja ocekuje covecanstvo, a mozda ne postoji budisticko ucenje koje su manje razumeli od ovog. Rec Nirvana na sanskritu bukavlno znaci: ono sto odlazi, ili ono sto se gasi kao vatra koja se gasi ili plamen koji duvamo. Ona isto tako znaci ohladiti ili postati hladan i u ovom smislu se primenjuje na senzualno postojanje. Zapadnjaci koji su shvatili jedino egzotericni vid ovih znacenja odgovorni su za sada toliko uvrezeno pogreshno misljenje da je Nirvana Summum Bonnum budizma, sinonim potpunog ponistavanja bica. Ako se shvati u pravom smislu te reci, Nirvana podrazumeva gushenje, hladjenje Tri Plamena Zelje: pohlepe, zlovolje i gluposti. Kada se one ohlade ili ugase ili (ezotericki shvaceno) preobrze u cistotu, blagonaklonost i mudrost i tako na taj nacin uklone neznanje (sanskrit: avidya), cisto znanje stanja Bude ce zasvetleti. Nirvana ne moze da se opishe, jer nijedna od zamisli ogranicenog duha ne moze da se primeni na to koje je prevazislo taj duh. Kada bi se dvojica mudraca koji su ostvarili Nirvanu sreli, a josh uvek imaju svoja tela, medju njima bi doslo do intuitivnog sporazumevanja o tome sta je Nirvana, ali bi ljudski jezik bio poptuno neodgovarajuc da to opishe, cak i medju njima, sto je josh veci razlog za onoga ko to nije osetio ni u jednom trenutku



Neka ovo bude za sad to sto sam izdvojio kao neke od mnogobrojnih poimanja samih budista o nekim aspektima budizma. Kasnije cu citirati i njihove poglede na sopstvenu "praksu" a koja je sadrzna u ucenjima o Jogama, ali pre tih smatram da bi, ukoliko neko zeli, trebalo porazgovarati o bar nekim osnovnim pojmovima iz teorije budizma.