Pagansko u hriscanstvu

Postoji jedna fina izreka koja glasi "sto sela, sto vela''. Kaze se da svako selo ima svoje obicaje, i to je prema misljenju mnogih antropologa i etnologa jedan od dokaza o postojanju stare religije (prehriscanske) koja i dan danas negde manje, negde vise egzistira kroz hriscanstvo.
Ljudi ce sve da urade samo nece nikada hteti da se odreknu svojih obicaja. Hriscanstvo pak danas u velikoj meri opstaje u narodu zahvaljujuci paganskim obicajima, ako su to dve suprotstavljene struje, jer za hriscanina paganin je neznabozac, idolopoklonik ili ti sluga demona.
Pa kako to da su ove dve suprotstavljene ideje nasle zajednistvo "kad svetlost ne zivi u zajednici sa tamom"- imamo jednu shizofrenu situaciju u duhovnom smislu. Mnogi pak kazu da su ti obicaji ''hristijanizovani'' i da sve sluzi u slavu Hrista. U hipotetickom smislu to mozda i jeste tako, ali realnost je prilicno drugacija. Mnogi svestenici kad ih narod pita u vezi nekog obicaja kazu da sve moze.Opet ljudi od davnina imaju sklonost da od Boga ocekuju korist, pa to ide do te mere da se daje novac crkvama umesto da se recimo pomazu konkretno ljudi koji su bolesni ili gladni.Da li je Crkva ustvari zamenila jednog velikog idola?
I da li postoji razlika izmedju svestenika koji naplacuju molitve za zdravlje i sve ostale "usluge" i izmedju vracara koje takodje uzimaju novac.
Da li bi hriscanstvo u Srbiji opstalo kada bi se odreklo paganskih elemenata, duboko usadjenih u svesti naseg naroda